Przekłady serbsko-polskie i polsko-serbskie | Przekłady Literatur Słowiańskich

Bibliografia przekładów literatur słowiańskich (2018) – Tom 10 Nr 2 (2020)

Bibliografia przekładów literatury serbskiej w Polsce w 2018 roku (Estera Sobalkowska) pobierz

Gabriela Abrasowicz: Granice nowego dramatu serbskiego — płynne i stale wytyczane na nowo. Perspektywa lokalna i recepcja w Polsce pobierz

Bibliografia przekładów literatury polskiej w Serbii w 2018 roku (Estera Sobalkowska) pobierz

Przekład i peryferie – Tom 10 Nr 1 (2020)

Izabela Lis-Wielgosz: Peryferyjna obecność. Problem recepcji literatury staroserbskiej w Polsce pobierz

Translated Title: Периферијско присуство. Проблем рецепције старе српске књижевности у Пољској / Peripheral Presence. A Problem of Reception of the Old Serbian Literature in Poland. Author Name: Izabela Lis-Wielgosz, Uniwersytet im. Adama Mickiewica w Poznaniu, liswielg@amu.edu.pl. Language: Polish. Issue: 10 (1)/2020. Page Range: 147-171. Кључне речи: проблем превода, рецепција, пољски преводи, православни Словени, стара српска књижевност, Slaviae Orthodoxae, Slaviae Latinae, периферија, генологија. Key words: problem of translation, reception process, Polish translation, Orthodox Slavs, old Serbian literature, circle of the Slaviae Orthodoxae, circle of the Slaviae Latinae, peripheral character, literary genetics.

Резиме: У чланку се разматра проблем пољског превода српских средовековних књижевних дела, испољавају се стратегије и механизми рецепције стваралаштва православних Словена балканског простора, тј. текста који су постали у оквиру тзв.
Slaviae Orthodoxae и које су са пољском преводом ушле у оквир тзв. Slaviae Latinae.
У чланку пре свега се разматра суштина и функција превода, питање присуства и одсуства преведене — изворне књижевности у области друге — одредишне културе, а такође облик (жанр/врста) њеног постојања у читалачком оптицају. Проблем рецепције старе српске књижевности у пољском преводу огледа се у неколико могућих перспектива, на неким нивоима и стазама његовог читања, углавном у аспекту периферије и генологије. У односу на периферијско присуство излаже се својеврсна асиметрија корпуса преведених књижевности, очигледна доминација тзв. великих књижевности и маргинализација тзв. малих книжевности; показује се и место преведене — изворне (старе српске, цркенословенске) књижевности у области одредишне (пољске) културе, њена локација у конкретном полисистему. Међутим у генолошкој оптици истиче се посебан облик присуства пољских превода српских средњовековних дела, својеврсна стратегија представљања која је антолошка збирка као веома важна платформа за упознавање са изворном књижевношћу. У заључку експонира се фактично стање присуства, знања и тражње на пољском читалачком тржишту ове баш конкретне јужнословенске књижевности.

Summary: In the article, a problem of translation of the old Serbian literary texts into Polish is discussed together with the basic mechanisms of the reception process of creativity revealed by the Orthodox Slavs from the Balkan region, that is, in other words, the works arisen in the circle of the Slaviae Orthodoxae and their presence in the Polish culture’s space which belonged to the circle of the Slaviae Latinae. The considerations regard the essence and function of translation, presence and absence of translated literature — its initial version in the target space, and their foundation is located in the collections of translations existing in the Polish reading circuit. The issue of the presence or position of the old South Slavonic literatures, namely, the old Serbian texts in their Polish translation, is featured in several possible perspectives. The problem is exposed in the aspect of these texts’ peripheral character and literary genetics. By dint of the first reference, a phenomenon of asymmetry in the realm of translated literatures is emphasized, which results from the domination of the so-called world literatures and the marginalization of the so-called small literatures along with the translated literary texts’ place — their initial (Old Church Slavonic) status from the view-point of the target (Polish) culture’s space, and their situation in this specific polysystem. The genetic studies’ path, however, is used in order to expose a form of the translated literature’s presence (old Serbian texts in their Polish translation), and to indicate the strategy of its introduction, namely, anthology as a supporting platform of the initial (source) literature in the space of the target culture together with its presentation, dialogical, and intercultural function derived from the authorized genre. In the article’s conclusion, the author accentuates the fact that the collections or individual publications of the old Serbian works, omitting various values of the particular projects and realizations, exist in the Polish reading circuit in order to reflect largely their presence status, knowledge, and need for those concrete South Slavonic literature.

Bibliografia przekładów literatur słowiańskich (2017) – Tom 9 Nr 3 (2019)

Bibliografia przekładów literatury serbskiej w Polsce w 2017 roku (Estera Sobalkowska) pobierz

Bibliografia przekładów literatury polskiej w Serbii w 2017 roku (Estera Sobalkowska) pobierz

Estera Sobalkowska: Przegląd antologii serbskiej poezji współczesnej wydanych w Polsce po 1990 roku pobierz

Translated Title: Преглед антологија савремене и модерне српске поезије у Пољској након 1990. године / An Overview of the Anthologies of Serbian Contemporary and Modern Poetry in Poland after 1990. Author Name: Estera Sobalkowska, Uniwersytet Śląski, Instytut Filologii Słowiańskiej, estasoba@gmail.com. Language: Polish. Issue: 9 (3)/2019. Page Range: 145-159. Кључне речи: савремена поезија, превод, антологија, српска књижевност, публикације. Key words: modern poetry, translation, anthology, Serbian literature, publications.

Резиме: Овај текст се бави антологијама савремене и најновије српске поезије, која се појавила у Пољској након 1990. године. Четири публикације четири различита аутора и преводилаца представиле су богатство српске поезије коју изводе неколико генерација песника. Свака од антологија презентирала је другачију слику српске поезије, показујући своју велику разноликост. Захваљујући овим публикацијама, у Пољској први пут су се појавилa многа имена — како је приказано у наредним библиографијама штампаним у часопису “Преводи словенских књижевности”.

Summary: This text deals with the anthologies of Serbian contemporary and newest poetry, which appeared in Poland in the last twenty-eight years. Four publications by four different authors and translators present the wealth of Serbian poetry composed by several generations of poets. Each of the anthologies presents a different image of Serbian poetry, thus showing its great diversity. Thanks to these publications, many names appeared in Poland for the first, yet not the last, time — as shown in the subsequent Bibliographies printed in the “Translation of Slavic literatures”.

Bibliografia przekładów literatur słowiańskich (2016) – Tom 8 Nr 2 (2017)

Bibliografia przekładów literatury serbskiej w Polsce w 2016 roku (Estera Sobalkowska) pobierz

Bibliografia przekładów literatury polskiej w Serbii w 2016 roku (Estera Sobalkowska) pobierz

Parateksty w odbiorze przekładu – Tom 8 Nr 1 (2017)

Małgorzata Filipek: Parateksty w polskich przekładach powieści Miloša Crnjanskiego pobierz

Bibliografia przekładów literatur słowiańskich (2015) – Tom 7 Nr 2 (2016)

Bibliografia przekładów literatury serbskiej w Polsce w 2015 roku (Katarzyna Majdzik) pobierz

Bibliografia przekładów literatury polskiej w Serbii w 2015 roku (Estera Sobalkowska) pobierz

Estera Sobalkowska: Komentarz do bibliografii przekładów literatury polskiej w Serbii i serbskiej w Polsce w 2015 roku pobierz

Translated Title: Коментар уз пољско‑српску библиографију за 2015. годину / Comments to the Polish‑Serbian bibliography in 2015. Author Name: Estera Sobalkowska, Uniwersytet Śląski, Instytut Filologii Słowiańskiej, estasoba@gmail.com. Language: Polish. Issue: 7 (2)/2016. Page Range: 115-149. Кључне речи: пољска књижевност, српска књижевност, поезија, стрип, превод, публикације. Key words: Polish literature, Serbian literature, poetry, book publications, comic, translation.

Резюме: У овом тексту аутора интересује проблем пољске књижевности у Србији и српске књижевности у Пољској. Већина превода који су се појавили у Србији 2015. године представљају наставак претходних издања или су то нови, савременији преводи већ познатих дела на издавачком тржишту Србије. 2015. година је донела 23 књиге (без иједне збирке песама) и 17 песама у разним часописима. Српска књижевност је била слабо представљена у овом периоду — само два стрипа, две антологије поезије и двадесет три песме су биле објављене. Према томе, није било ни једне публикације прозе. Ово постаје тенденција, јер као и у 2014. години, није био објављен нити један превод српске прозе на пољском издавачком тржишту.

Summary: The text analyses the issue of Polish literature in Serbia and Serbian literature in Poland. Most of the translations that appeared in Serbia in 2015 were reprints of previous editions or new, contemporized translations of works already known in the Serbian publishing market. The year 2015 saw 23 book publications (without any volume of poetry) and 17 poems in various magazines. Serbian literature was poorly represented in the discussed time — only two comics, two anthologies of poetry and 23 poems were published. Consequently, there was not a single prose publication. This is a tendency, as in 2014, not a single translation of Serbian prose in Polish publishing market appeared.

Tłumacze i przekładoznawstwo słowiańskie – Tom 7 Nr 1 (2016)

Izabela Lis-Wielgosz: „Zbiór ten nie zostanie bezużytecznym w księgarstwie ciężarem…”, czyli Narodowe Pieśni Serbskie wybrane i przełożone przez Romana Zmorskiego pobierz

Translated Title: “This collection will not be a useless burden for the book trade” that is, Serbian folk Songs selected and translated by Roman Zmorski. Author Name: Izabela Lis‑Wielgosz, Uniwersytet im. Adama Mickiewicza w Poznaniu, Instytut Filologii Słowiańskiej, liswielg@amu.edu.pl. Language: Polish. Issue: 7 (1)/2016. Page Range: 165-182. Key words: Serbian folklore songs, folklore poetry, translations, translator, reception, collection. Кључне речи: српске народне песме, усмено стваралаштво, превод, преводилац, рецепција, збирка.

Резюме: Чланак подсећа на збирку превода српских народних песама познату под насловом Српске народне песме коју је Роман Замарски припремио (т.ј. превео све текстове на пољски језик) и двапут издао — 1853. и 1855. године. Колекција народног стваралаштва која се овде разматра, истовремено служи као повод за размишљање о суштини превода књижевног текста, о његовој транслацији и вредности у комуникативном контексту, а такође о улози преводиоца у процесу спајања двају аксиолошких и културних система — тзв. основног и одредишног система. У чланку се приказује преводилачка делатност у деветнаестом веку, дакле разматра се историја и традиција рецепције српског народног песништва у пољској култури. Размишљање се концентрише на превод као интеркултурни, комуникативни фе‑ номен, као намеран процес преношења текста из једног у други културни простор. Дакле, овде се истиче превод са различитих страна, он се разматра из књижевноисторијског, кул‑ турног, дијалошког, релационог аспекта. Он се приказује као културно‑друштвена појава, као хотимичан процес ибора, стратегијске операције, ауторске (преводилачке) интерпре‑ тације и комуникације.

Summary: In the article, the collection of Serbian folklore song translations, entitled Serbian Folk Songs, is regarded. The collection itself was prepared and published in 1853 and 1855 by Roman Zmorski. Located in the centre of consideration, it also becomes a pretext for a reflection on the essence of a literary text’s translation along with its communicational aspect and the role of the translator in the process of the fusion concerning two axiological systems, two cultural horizons — the initial one and the final one. Furthermore, the article serves to present a traditional translation in the nineteenth century: the reception of South Slavonic (Serbian) folklore poetry. The considerations dedicated to the translation theme and the translator’s role concentrate not on the philological issues themselves, but rather on the broadly comprehended intercultural phenomenon which means a process and the result of a transposition of the text from one cultural realm to the other. Besides the exposition of the translation meaning in the relational, dialogical aspect, its fundamental conditions are emphasized. They refer to the historical and cultural contexts, sources’ selection, and intentional operation on the primary text together with its translation understood as a specific sort of interpretation and communication.

Bibliografia przekładów literatur słowiańskich (2014) – Tom 6 Nr 2 (2015)

Bibliografia przekładów literatury serbskiej w Polsce w 2014 roku (Katarzyna Majdzik) pobierz

Bibliografia przekładów literatury polskiej w Serbii w 2014 roku (Estera Sobalkowska) pobierz

Małgorzata Filipek: Komentarz do Bibliografii przekładów literatury polskiej w Serbii w 2014 roku pobierz

Wolność tłumacza wobec imperatywu tekstu – Tom 6 Nr 1 (2015)

Martyna Ecler-Pasku: Dialog swojskości i obcości w powieści Most na Drinie Ivo Andricia a modyfikacja znaczeń ewokowanych nazw własnych w przekładzie na język polski pobierz

Translated Title: The dialogue of familiarity and foreignness in Ivo Andric’s novel The Bridge on the Drina and the modification of evocative meanings of the proper names in the Polish translation. Author Name: Martyna Ecler-Pasku, Uniwersytet Opolski, Instytut Slawistyki, martyna.ecler@gmail.com. Language: Polish. Issue: 6 (1)/2015. Page Range: 172-198. Кључне речи: Иво Андрић, књижевни превод, властита имена, семиосфера, опозиција наше/туђе. Key words: Ivo Andric, literary translation, proper names, semiosphere, opposition familiarity/ foreignness.

Сажетак: Чланак је покушај приступа проблему културног значења властитих имена у процесу превођења књижевног дела на примеру романа „На Дрини ћуприја” Иве Андрића и његовог превода на пољски. Превод сматрамо као комуникацију два простора знакова (семиосфере) који одржавају културно наслеђе, историјска искуства и хиерархију вредности одређене заједнице. Пошто је култура Босне и Херцеговине хетерогена, опозиција своје/туђе не може се разматрати искљушиво бинарно. Неке од властитих имена у роману евоцирају истовре‑ мено простор ‘свој’ и простор ‘туђи’. На примеру етнонима Турци покушавамо да прикажемо неколико преводилачких ог‑ раничења које потичу из семантичких и културних аспеката властитих имена. Разматра се затим проблем полисемије онима Турци, који је примећен такође у функцији апелатива. У пет преводилачких модела представља се на који начин култура оригинала и култура превода ограничавају преводиоцу одабир еквиваленције.

Summary: The article discusses the problem of the cultural meanings of proper names in the translation process of the novel ‘The Bridge on the Drina’ by Ivo Andric and its translation into Polish. The translation is considered to be the symbolic communication of two semiotic spaces (semiosphere) which cultivate the cultural heritage, historical experience and the hierarchy of values of a particular community. Since the culture of Bosnia and Herzegovina is heterogeneous, the opposition between familiarity and foreignness can not be considered only as binary. Some of the proper names in the novel simultaneously evoke the space of familiarity and the space of foreignness. In the case of ethnonym ‘Turks’ we will try to present several translational constraints which stem from the semantic and cultural aspects of proper names. We also examine the problem of polysemy of the proper name ‘Turks’ which functions as an apellative. On the basis of the five translational methods we will show in what way both the cultures (the one of the original work and the one of the translation) limit the translator in choosing equivalents.

Małgorzata Filipek: Obraz ojczyzny w polskich przekładach poezji Miloša Crnjanskiego pobierz

Translated Title: The image of a homeland in the Polish translations of Miloš Crnjanski’s poetry. Author Name: Małgorzata Filipek, Uniwersytet Wrocławski, Instytut Filologii Słowiańskiej, margo11@wp.pl. Language: Polish. Issue: 6 (1)/2015. Page Range: 120-132. Кључне речи: Песничко дело Милоша Црњанског, отаџбина, преводи, туђе особине. Key words: Miloš Crnjanski, poetry, homeland, translation, exotic.

Резиме: Преводи песама Милоша Црњанског били су објављивани у Пољској већ пре Другог светског рата. Сада пољски читаоци знају песме из збирке Лирика Итаке, као и три по‑ еме Стражилово, Сербиа и Ламент над Београдом. Лајт мотив ове поезије је повратак отаџбини (Лирика Итаке) и чежња за њом (поеме). Код Црњанског отаџбину симболишу углавном топоними, којих има већ у насловима поема, као и елементи српске традиције — нпр. асоцијације на народне песме и њихове јунаке, као што су Краљевић Марко, Милош Обилић и присуство православља (цркве, иконe). Асоциације на туђу културно‑језичку средину (Париз, Тоскана, Јан Мајен, Шпанија, Лисабон) перципиране су као туђе особине текста и од стране пољских и српских читалаца.

Summary: The translations of poems by M. Crnjanski were published in Poland before World War II. Currently, the Polish reader known the volume entitled Lyrics of Ithaca and three poems: Stražilovo, Serbia and Lament over Belgrade. The leitmotif of his poetry is the return to the homeland (Lyrics of Ithaca) and longing for it (poems). In Crnjanski’s poetry the homeland is symbolized by toponyms, whiche are already exhibited in the titles. They present some elements of tradition, e. g. a reference to folk songs (heroes: Prince Marko, Miloš Obilić) and Orthodox religion (churches, icons). The transfer of local names and some elements of foreign culture expose the exotic feature of this territory. It is an example of the cultural barrier and difficulties with understanding cultural context. The poetry by Crnjanski refers to a foreign space (Jan Mayen, Libon, Spain, Tuscany) which is exotic, not only for the Polish reader, but also for readers of the original texts.

Bibliografia przekładów literatur słowiańskich (2013) – Tom 5 Nr 2 (2014)

Bibliografia przekładów literatury serbskiej w Polsce w 2013 roku (Małgorzata Filipek) pobierz

Bibliografia przekładów literatury polskiej w Serbii w 2013 roku (Małgorzata Filipek) pobierz

Leszek Małczak: Przekłady literatury serbskiej w Polsce w latach 2007—2013 pobierz

Wzajemne związki między przekładem a komparastyką – Tom 5 Nr 1 (2014)

Małgorzata Filipek: Przekład powieści Gordany Kuić Zapach deszczu na Bałkanach wobec oryginału pobierz

Bibliografia przekładów literatur słowiańskich (2007—2012) – Tom 4 Nr 2 (2014)

Bibliografia przekładów literatury serbskiej w Polsce w latach 2007—2012 (Marta Drachal, Estera Sobalkowska) pobierz

Bibliografia przekładów literatury polskiej w Serbii w latach 2007—2012 (Marta Drachal) pobierz

Stereotypy w przekładzie artystycznym – Tom 4 Nr 1 (2013)

Maciej Czerwiński: Rola stereotypu w kształtowaniu polifonicznego uniwersum literackiego i kulturowego na przykładzie oryginału i polskiego przekładu Mostu na Drinie Ivo Andricia pobierz

Translated Title: The role of stereotypes in shaping the polyphonic literary and cultural universe based on the example of the original and Polish translation of Ivo Andric’s novel The Bridge on the Drina. Author Name: Maciej Czerwiński. Language: Polish. Issue: 4 (1)/2013. Page Range: 19-36. Ključne riječi: Ivo Andrić, prijevod na poljski, stereotip u prijevodu, imaginarij kulture. Key words: Ivo Andrić, translation into Polish, stereotypes in translation, the imaginary aspect of culture.

Sažetak: U članku se analizira pitanje stereotipā koji se javljaju u originalnom tekstu Ive Andrića Na Drini ćuprija i u poljskom prijevodu Haline Kalite. Kako je svijet Andrićevog romana smješten u izuzetno hibridno, pogranično tlo, transfer smisla u okvir novog jezika, ovdje: poljskog, mora se realizirati u adaptaciji određenih kulturnih matrica i jezičnih jedinica. U istraživanju se pokušava obratiti pozornost na neprikladnost obaju imaginarija (bosanskohercegovačkog i poljskog) te na prividnu ekvivalenciju leksičkih jedinica, a također i na ulogu različitih čitateljā koji, imajući na raspolaganju vlastite kulturno determinirane predožbe/stereotipe, na drugačije načine pristupaju interpreatiji književnog djela.

Summary: In this article, the question of various stereotypes present in the original and Polish translation (translated by Halina Kalita) of Ivo Andric’s novel The Bridge on the Drina is taken into consideration. Since the universe of Andric’s book is located in the extraordinarily complex hybrid borderland of Bosnia, the very transfer of semantic sense into the new language, here: the Polish language must be realized within the adaptation of certain cultural matrixes and linguistic items. In this research article, several questions are analyzed: the lack of similarity between the Bosnian and Polish cultural universes, the apparent equivalence of linguistic items, and the role of various readers who — bearing their own cultural imaginations/ stereotypes — interpret the book in different ways.

Małgorzata Filipek: Stereotyp mężczyzny w przekładzie Opowieści o mężczyznach Miloša Crnjanskiego pobierz

Translated Title: Male gender stereotypes in the Polish translations of Miloš Crnjanski’s, Tales about men. Author Name: Małgorzata Filipek, Uniwersytet Wrocławski, margo115@wp.pl. Language: Polish. Issue: 4 (1)/2013. Page Range: 73-88. Кључне речи: стереотип, мушкарац, Црњански, превод. Key words: stereotypes, men, Crnjanski, translation.

Резиме: У Причама о мушком Црњански је креирао неколико мушких ликова које је приказао у ситуацијама које се стереотипно везују за мушки свет (професионална делатност, политика, сфера еротике). У послератном свету поремећених вредности, у потрази за стабилизацијом и личном срећом мушкарци прекорачују границе које намеће стереотипна представа о мушком идентитету. Уколико перцепција родног стереотипа не разликује читаоце оригинала и превода, превод намеће пољским читаоцима другачији поглед на неке мушке ликове због разлике у културно-историјским искуствима код читалаца превода.

Summary: Gender stereotypes present a conventionally simplified and standardized conception or image concerning the typical social roles of males and females. M. Crnjanski focuses on the problem of the various stereotypes of men. The writer shows his characters in areas that are stereotypically considered to be appropriate for men, such as professional work, politics, war, and sexual relations. The book contained stereotypes that the readers of the original version and the readers of the translations perceive differently, because Polish and Serbian readers have different historical and cultural experiences.

Bariery kulturowe w przekładzie artystycznym – Tom 3 Nr 1 (2012)

Iwona Stanios: Transkulturowość oryginału w przekładzie (na przykładzie powieści Derviš i smrt Mešy Selimovicia) pobierz

Translated Title: Transkulturnost originala u prevodu (na osnovu romana Derviš i smrt Meše Selimovića) / Transculturality of the original in its translation (based on the Meša Selimović’s novel Derviš i smrt). Author Name: Iwona Stanios, Instytut Filologii Słowiańskiej, Uniwersytet Śląski. Language: Polish. Issue: 2 (1)/2011. Page Range: 45-62. Ključne reči: Bosna i Hercegovina, kognitivne strukture, idelizovani kognitivni modeli, Meša Selimović, transkulturnost; Key words: Bosnia and Herzegovina, cognitive structures, idealized cognitive models, Meša Selimović, transculturality.

Rezime: U članku je predstavljen problem transkulturnosti koja se pojavljuje u prototipu (to znači u originalnom delu), ali koja delimično ili potpuno nestaje u prevodu. To se dešava kada je tekst preveden sa transkulturnog prostora (Bosna i Hercegovina) u monokulturni prostor (Poljska). Transkulturnost Selimovićeg romana Derviš i smrt uglavnom je prisutna u jeziku koji se odlikuje pozajmljenicama sa arapskog i turskog. Ove se pozajmljenice mogu podeliti u 3 kategorije: reči sa kulturnim karakteristikama, reči u vezi sa islamom i reči koje se tiču mesta (Bosna i Hercegovina). Svaki jezik obuhvata istoriju i kulturu naroda, tako i jezik Selimovićeg romana obuhvata 500-godišnju tursku okupaciju. Nije moguće da se pronađe u poljskom jeziku ekvivalente korištenih pozajmljenica jer u poljskom jeziku ne postoje reči sa takvim emocionalnim i istorijskim karakteristikama. U ovakvim situacijama prevodilac može da koristi redukciju ili amplifikaciju, ali ipak razumevanje romana biće iskrivljeno jer primarni i sekundarni primalac imaju različite kognitivne strukture i neke reči će aktivirati drukčije idealizovane kognitivne modele u njihovim umovima. Zaključak je da transkulturnost uzrokuje teškoće kod prevođenja romana. Dešava se tako zbog nemogućnosti da se pronađe ekivalente i zbog razlika u kognitivnim strukturama primarnog i sekundarnog primaoca.

Summary: The article discusses the problem of transculturality that appears in the prototype (that is, the original work), but which partly or completely disappears in its translation. It occurs when a text is translated from a transcultural area (i.e. Bosnia and Herzegovina) into a monocultural area (i.e. Poland). Transculturality of Meša Selimović’s novel Derviš i smrt appears mostly in the language that is characterized by borrowings from Arabic, Persian and Turkish. The borrowings can be divided into 3 categories: words with cultural features, words connected with Islam and words connected with the place (Bosnia and Herzegovina). Since every language comprises the history and culture of the nation, the Serbian language is marked with the 500-year-long Ottoman occupation. It is impossible to find equivalents for those borrowings in the Polish language as there are no words with such emotional and historical features. The translator can use either reduction or amplification in these situations, but it will definitely distort the understanding of the novel as the primary and secondary receivers have different cognitive structures and some words will trigger different idealized cognitive models in their minds. In conclusion, the transculturality makes the novel difficult to translate because of the impossibility to find equivalents and because of the differences in the primary and secondary receivers’ cognitive structures. Key words: Bosnia and Herzegovina, cognitive structures, idealized cognitive models, Meša Selimović, transculturality.

Bibliografia przekładów literatur słowiańskich (1990–2006) – Tom 1 Nr 3 (2012)

Bibliografia przekładów literatury serbskiej w Polsce w latach 1990—2006 (Małgorzata Filipek, Katarzyna Majdzik) pobierz

Bibliografia przekładów literatury polskiej w Serbii w latach 1990—2006 (Małgorzata Filipek, Katarzyna Majdzik) pobierz

Formy dialogu międzykulturowego w przekładzie artystycznym – Tom 2 Nr 1 (2011)

Małgorzata Filipek: Koloryt pogranicza serbsko-tureckiego w polskich przekładach prozy Borisava Stankovicia pobierz

Translated Title: Локална обојеност српско-турске средине у пољским преводима Станковићеве прозе / The atmosphere of a Serbian-Turkish borderland in the Polish translations of Borisav Stanković’s prose. Author Name: Małgorzata Filipek, Uniwersytytet Wrocławski, malgorzata.filipek@uwr.edu.pl. Language: Polish. Issue: 2 (1)/2011. Page Range: 215-231.

Резиме: Дело Борисава Станковића (1874—1927) који је у српску књижевност увео амбијент оријенталног родног Врања било је познато у пољском културном миљеу већ пре Другог светског рата. Станковићева дела одликују се локалном обојеношћу која се ослања на мешавину српске и турске културне традиције као резултат скоро петовековне турске владавине ауторовим завичајем. Захваљујући пољским преводима приповедака и романа Нечиста крв читаоци су стекли представу како о свакодневном животу, обичајима, обредима људи чији се менталитет формирао под утицајем ове две културе, тако и о универзалним људским тежњама.

Summary: Works of Borisav Stanković, who introduced the atmosphere of his home town Vranje, are the space of the two cultures dialogue: — his own (Serbian) and the strange (Turkish). The last one formed the mentality and the life style of the inhabitants of this region during more that five centuries of Turkish bondage. Thanks to the translations the picture of the Serbian-Turkish borderland has been recorded in Polish readers consciousness. The descriptions of family celebrations, ceremonies and rites interweave there with the scenes of everyday life. However, despite the strong Stanković’s bonds with the concrete geographical region, the reader can find in translations the universal message about human condition and about the man who — in the situation of confrontation with restrictions and prohibitions imposed by the society — loses his battles and cannot fulfil his emotional and physical needs.

Iwona Haneczok: Odczytując sens oryginału (na podstawie przekładu na język serbski i angielski Poematu dla dorosłych Adama Ważyka) pobierz

Translated Title: Прочитајући смисао оригинала (на основу превода на српски и енглески Поеме за одрасле Адама Важика) / Making out the sense (based on translations of Adam Wazyk’s A Poem for Adults into English and Polish). Author Name: Iwona Haneczok, Instytut Filologii Słowiańskiej Uniwersytet Śląski. Language: Polish. Issue: 2 (1)/2011. Page Range: 37-49.

Сажетак: Когнитивна наука је основа овог чланка који покушава да ствара прототип савршене ситуације у преводу и затим категоризuje две такве ситуације: превод са пољског на српски и са пољског на енглески. Овај прототип је процес у коме преводилац нема проблема да нађе еквивалент речи, a читалац може да прочита у преводу смисао оргинала. Иако је ова савршена ситуација нестварна, различите ситуације превода могу бити класификоване као “бољи“ или „гори“ представници ове категорије. Чланак се фокусира на пољском, српском и енглеском језику и закључак је да превод са пољског на српски је бољи представник категорије него превод са пољскод на енглески. Деси се тако због тога да пољски и српски потиче из зaједничке групе словенских језика.

Summary: The article is based on cognitive science and tries to create a prototype of a perfect situation in translation and then categorize two of these situations: a translation from Polish into English and from Polish into Serbian. The prototype is a process in which the translator doesn’t find it difficult to find equivalents and the reader is able to understand the sense of the original. Although this perfect situation is unreal, different situations can be classified as “better” or “worse” representatives of it. As the article focuses on Polish, Serbian and English languages, the conclusion is that the translation from Polish into Serbian is a better representative of the category than the translation from Polish into English as the language relationship of the two former languages is stronger than the relationship between the two latter ones.

Wybory translatorskie 1990-2006 – Tom 1 Nr 1 (2009)

Małgorzata Filipek: Miloš Crnjanski w kręgu polskich odbiorców literatury. Powieść o Londynie, czyli obcość oryginału a obcość przekładu pobierz

Translated Title: How Miloš Crnjanski’s works were received by the Polish readers. A Novel about London or the strangeness of the original and the strangeness of the translation. Author Name: Małgorzata Filipek, Uniwersytet Wrocławski, margo115@wp.pl. Language: Polish. Issue: 1 (1)/2009. Page Range: 165-180.

Резиме: Чин од великог значаја на путу ка популаризацији дела Милоша Црњанског (1893—1977) у Пољској био је настанак превода Романа о Лондону. С обзиром на јунаке-странце и туђу средину у којој се збива радња, дело садржи страни дух уочљив и за српске и за пољске читаоце. Присуство страних особина које је, иначе, једна од основних одлика превода проузроковали су рефлексију о разликама у перципирању туђих особина текста како у средини читалаца оригинала, тако и читалаца превода. За пољске читаоце превода који је начинио преводолац-странац, осећај нечег страног изазива језик романа који се одликује присуством многих израза и лексичких средстава која не одговарају нормама пољског језика. Ипак, језичке грешке превода губе свој значај према универзалности и актуелности садржаја, јер дело српског писца приказује пољској публици, за коју је проблем емиграције постало сад једно од најважнијих друштвених питања, судбину човека који не може да себи нађе место ван своје земље.

Summary: The 30th anniversary of the death of Miloš Crnjanski (1893—1977) and the publishing of the translation of his novel A Novel about London markt the beginning of studying how the nowel was received by the readers of the original version compared to the readers of the translation with all of its foreign elements. In A Novel about London a reader can easily notice the elements of foreign culture. This leads to the reflection on the differences in how readers of the original version end readers of the translation perceive foreign elements. The different system of connotations is influenced by different language patterns which are typical for the readers of translations. The reading of the Polish version of Crnjanski’s novel let us conclude that the solutions applied by the translator of the foreign text activate the reader’s impression of strangeness which is caused by the presence in the translation of lexical end grammatical categories which are incompatible with the Polish language standards. Nevertheless, the foreign elements of the translation lose their importance when faced with the universality and topical theme of the novel.

Jadwiga Sobczak: Polski dramat w Serbii w latach 1990—2006 pobierz

Translated Title: Polish drama in Serbia between 1990 and 2006. Author Name: Jadwiga Sobczak. Language: Polish. Issue: 1 (1)/2009. Page Range: 155-164.

Rezime: Istraživanja prevodâ poljske drame na jezike zemalja nastalih posle raspada bivše Jugoslavije postaju interdisciplinarni diskurs, jer je na tom području pozorišna recepcija znatno bogatija od književne, a poljska drama i pozorište zauzimaju posebno mesto u istoriji kulture južnoslovanskih zemalja posle II svetskog rata. Period od 1990—2006. godine, koji u ovom članku obuhvata analizu izdanja poljskih drama u Srbiji, specifičan je za Balkan na tlu Evrope zbog rata koji se odvijao. U vezi sa situacijom koja je paralisala kulturnu delatnost, tih godina je u Beogradu objavljena samo jedna drama u prevodu Biserke Rajčić (Noć Helvera I. Vilkvista) i četiri odlomka savremenih komada na stranicama novosadskog časopisa Polja u prevodu Zorana Đerića (Porno generacija P. Jurka, Lucija i njena deca M. Pruhnjevskog, Od danas ćemo biti dobri P. Sali, Testosteron A. Saramonoviča). Autorka u radu skreće pažnju na translatološke dileme u pozorišnim scenarijima, koji su veoma udaljeni od književnih prevoda (takođe neobjavljenih) i postulira da se primene teatrološka istraživanja kako bi se upotpunila slika o prisustvu poljske drame na mnogim slovanskim jezicima i kulturama.

Summary: The research on translation of Polish drama to the languages of former Yugoslavia countries is becoming an interdisciplinary discourse. This is because the theatrical reception is wider than the literery one and Polish drama and theatre plays an important role in the history of the culture of South Slavonic countries after the World War II. The period between 1990 and 2006, that is analysed in this article of Polish drama publications in Serbia, is especially important for Balkans because of undergoing war. Due to the situation that paralyses cultural activity, therewas only one drama published in Belgrad translated by Biserka Rajcic (I. Villquist Helver’s Night) and there were four excerpts of contemporary dramas in the magazine Polja translated by Zoran Djeric (P. Jurek Porno Generation, M. Pruchniewski Łucja and her children, P. Sala Good from now on, A. Saramanowicz Testosteron). The author emphasizes translation dilemmas that emerged in theatre scenarios that are far away from literery translations also the ones that weren’t published. She also suggests looking at theatrological research that would show more of Polish drama in many Slavonic languages and cultures.